Ima nekih suza koje umeju da odnesu tuge…
Ispadnu one iz oka, misliš duša ti se odvaja, a onda shvatiš – lakše je nekako. Odnesu tuge sa sobom, prospu ih pred tvoje stope a ti i ne primetiš tragove na tlu, samo osetiš, ovde u uglu usana, kako ti se neki žmarci jave pa kao da moraš da ih izviješ u stidljivi osmeh a do smejanja ti nije ni na kraj pameti…
Ima tih suza što u jesen kapnu, da ti se ne smrzne pogled kad zahladi…
