Bez ‘leba

Voleo sam puter, a volim ga i sada. A zavoleo sam i margarin u jednom trenutku. Pojavio se neki sa mlekom, kobajagi… Možda i jeste imao mleko, šta znam? Ali znam da je bio drugačiji, lepši, ukusniji. Mogao sam da ga namažem na parče hleba bez problema.

Sa puterom sam uvek imao problem kod mazanja. Tvrd je bio. Kad ga izvadiš iz frižidera, on je kao ledena kocka. Moraš da čekaš da se malko raskravi pa tek onda da ga lagano guliš, pa da ga nanosiš na hleb. A kako ga guliš on se samo slaže, sloj po sloj, na nož, pa opet očvrsne i kad počneš da ga mažeš, on samo zarože onaj hleb pa imaš rupu u kriški…

Da izludiš!

Čak i u onim retkim trenucima kada sam imao strpljenja, pa sam pokušao da nekako taj hleb vratim u prvobitno stanje, uvek bi, naravno, ostala neka rupa u njemu, koju sam po pravilu, svesno zanemarivao, i prilikom mazanja džema ili meda, to bi krenulo da curi kroz tu rupu i eto belaja. Ili po rukama ili po pantalonama.

Ma sve je bilo naopako. I oni široki i debeli noževi za mazanje, koji su u inat meni bili tupi pa ne možeš da isečeš tanani listić putera koji bi nežno stavio na parče hleba pa onda lepo džem i o-la-la…

Posle sam shvatio da sam trebao pre nego što bih bio gladan da izvadim puter iz frižidera. Ali ajde znaj ti kad ćeš biti gladan u to vreme.

Ali onaj margarin je uradio posao. Ukusan, lako se mazao, uživancija. Posle sam shvatio da nije baš zdrav ali šta ćeš…

Izbor između putera i margarina je uvek bio izazov za mene, moram da priznam. Puter, bolji, zdraviji, ukusniji…

Margarin, predusretljiviji, manje zahtevan, dovoljno ukusan…

Priznajem, dilema je postojala. Pa kad su krenule reklame za te proizvode, ijao…

Sve neke lepotice koje nakarminisanih usana grizu parče hleba na kojem je neka savršena šunka ili pršuta, pa kačkavalj i salata ili paradajz…

Pa ako idu te reklame jedna za drugom, kako da se odlučiš? Prvo za puter pa onda za margarin. Ili obratno. Teške dileme su bile predamnom u to doba. Nisam znao da se nosim sa tim, priznajem.

Sad znam, ali tada…

Tada nisam imao to u sebi.

A rešenje se nametnulo samo, nekako jednostavno, prirodno i lako.

Prestao sam da jedem hleb. Prosto, zar ne?

Život nije komplikovan, samo ga mi takvim pravimo…

2 thoughts on “Bez ‘leba

Ostavite odgovor na herrmomonews Odustani od odgovora

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.