Voli me istinom

Treba mi istina.

Uvek.

I kad boli.

Mada, kod mene nekako najčešće i bude tako. Ima i kad me usreći, ali češće boli.

Pa dobro.

Ili ću preživeti ili neću.

Za sad mi ide sa tim preživljavanjem. Ali suština nije u preživljavaju. Ako uvek samo preživljavam onda i nema neke vajde od mene. Isto kao i da nisam preživeo. Kao da sam mrtav. Samo što hodam.

Nije to to…

Ako sam preživeo onda treba i da živim. Jer preživeo sam sa nekim razlogom, a taj nije da stignem do sledećeg možda preživim a možda i ne.

Treba mi istina iako boli. Kukaću, patiću, plakaću, ali kad preživim onda ću reći hvala.

Reći ću to.

Da. Reći ću ti hvala za bol. I za istinu.

Reći ću hvala jer imaš ljubavi da kažeš istinu. Čak iako znaš da me ne voliš, imaš ljubavi da kažeš istinu. Pravu.

A istina jeste ljubav.

Makar da me nikada više u oči ne pogledaš, voli me istinom i kaži mi je. I znaću da ljubav još postoji. Negde. I istina.

Tako me voli. Iako ne želiš.

Istinom me voli.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.