Senka

Odnekud, iza nekog ugla, izlete senka, kao nekog nekada poznatog. Samo senka, kao sećanje na nešto što je bilo.

Pogledah, i ne videh odakle dolazi. Nikoga nema. A senka se ipak pojavila. Beše čudno. Senka bez čoveka. Bez bića kojem pripada. Bez izvora. Sama senka…

Nisam je zgazio. Uplaših se da ne povredim nekoga. Obišao sam oko nje, a ona… ona kao da me je gledala. Nisam video to, ali osetih nekako njen pogled na sebi. Pomislih da sam pomerio pameću, jer kako će me senka gledati? Ali takav osećaj beše… Ma, kao da je glavu pomerala, kao da je nešto htela reći.

Čudno…

Okretao sam se malo ne bih li ugledao čija je, ali zalud. Ne beše nikoga tamo. A opet, ona stoji i nešto čeka, ne odlazi a ne progovara.

Postojah malo pored nje, pomislih, sačekaću da prozbori.

I najzad reče nešto! Nešto što samo osetih kao titraj a ne shvatih. A titraj beše blag i topao…

Čini mi se, može biti, ta je senka nekome pobegla…

Možda mi je to i rekla, ko će ga znati?

2 Odgovora na “Senka”

    1. Senka ne reče mnogo. Neko će doći po nju sigurno, pa ćemo saznati. Ne može se bez senke, nekako, ne ide…
      Pozdrav prijatelju!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.