-Tata, nemoj da me blamiraš, molim te…
– Daj opusti se sine, neću, čoveče, da te brukam.
– Hoćeš, znam te!
– Ama neću dete! A i kako misliš da ću da te blamiram? Šta? Kao non stop ću da te zovem sine i da te jurim okolo? Daj opusti se momak, ljubi te tata.
– Eto! Znao sam!
– Ma šalim se bre, neću da ti se kačim, videćeš.
– Tata, ne možeš da ideš samnom na žurku!
– Zašto?
– Zato što je to za mlade a ti si mator!
– Ajde, ajde… Godine su samo broj
– Nisu!
– Jel? A kad sam to govorio za tvoje ocene onda nisi prigovarao?
– Dobro, nisam… Ali tata! Neozbiljan si bre. I gde će ovaj mali? Šta ćeš sa njim?
– To ti je brat i ide sa nama na žurku! Jeeeeee!!!
– Ma to ne dolazi u obzir.
– Šta ti je? Pa nećemo te ni pogledati tamo. Samo da uđemo i svako na svoju stranu. Ma niko neće ni primetiti da smo tu.
– Neće? Matorac i klinja na srednjoškolskoj žurci? I niko neće primetiti? Molim te, nemoj…
– Sine, biću cool, što bi vi mlad rekli, he-he…
– Budi kul negde drugde.
– Pazi sad. Jel to disko žurka? Jeste! Šta ti znaš o tome? Ništa! To je bilo u moje vreme. Malo ćemo da đuskamo i to je to…
– Čekaj bre! Pa ti stalno govoriš da si neki metalac, štagod to značilo. Kakav sad disko za tebe? A i ružna ti je frizura.
– Ih! Nemoj tako sine, ide na prirodno.
– Ide na poludelo. Nemoj, tata, molim te. Propašću u zemlju od sramote.
– Ama nećeš čoveče! Idemo nas trojica u zezanje, biće super. Ionako su pare kod mene, ja vozim i punoletan sam. Ti nisi. Tako da… Šta da ti kažem… Idemo!
– Samo nemoj da pevaš. Obećaj mi da nećeš!
– Neću da pevam, obećavam. Osim ako ne puste Džeja.
