Kompot od jabuka

Na starom šporetu se kuvao kompot od jabuka. Miris kipuće vode sa komadima kiselih jabuka u šerpi plave boje preletao je preko mojih nozdrva. Napolju je padao sneg a ja sam se trudio da održavam vatru na odgovarajućem nivou…

Sedeo sam ispred šporeta a moja baka je sedela pored, na kauču, i plela vunene čarape čudnih boja, a ja sam se nadao, čak i uveravao sebe, da te čarape nisu namenjene meni, jer ja ih sigurno neću nositi. Te boje, tu nakaradu od smisla, ne bih stavio na sebe nikad! Može neko drugi da ih nosi. Ćale, ujak, keva… Ma ko god… Ja ću bosonog ako treba. Pa tu nije bilo normalne boje! Rezedo, roze, ciklama, prljavo belo, tirkizna, bronzana… Ma idi… Kao da je sve ostatke od vunenih niti koje je našla po kući sklopila u jedno klupko i odatle izvlačila čarape. Nadao sam se da nisu za mene i gledao svoja posla.

 Na radiju je išla neka emisija o životu u planinskim predelima i narator je imao veoma upečatljiv glas i sjajnu dikciju. Njegov entuzijazam, kojim je govorio o temi, je prelazio na mene veoma lako. Zamišljao sam visoke smetove kroz koje se valja probijati da bi se došlo do štala sa stokom o kojoj se mora brinuti, i video sam grimase na svom licu kada sam zamišljao kako vučem sanke pune oblica koje će mi služiti za grejanje, osećao sam kako mi niz slepoočnice klize kapljice znoja dok svom snagom vučem preveliki teret…

„Ubacuj, šta si zaspao…Jel si tražio kompot?“

Iz emisije pune snega, hladnoće i teškog fizičkog rada me je baka izvukla tim rečima. Otvorio sam vratanca šporeta i ubacio par omanjih cepanica unutra. Zatvorio sam vratanca iz drugog puta, kao i obično. Nikad nisam uspeo iz prvog, ko zna zašto…

Onako u međuprostoru između jave i snevanja, pogled mi je odlutao na plafon. Gore su se igrali plameni plesovi vatrenih jezičaka koje sam upravo razgoreo. Prelepe siluete što su se užurbano smenjivale sa leve i desne strane plafona činile su to veče magičnim. Miris cimeta koji se zaviorio sobom kao da je dodao čarobni prah na moju već odsutnu maštu i pogurao uvis, ka zvezdama, što su igrale žmurke sa vatrenim pramenovima iz šporeta, prolazeći kroz krov pravo na plafon, i iza mojih senki se krili jedni od drugih… Čarobna igra je postala još lepša bez mog učešća, bez moje senke. Prelepi vatreni prizori, uzbudljiv život plamena i čarobne svetlosti zvezda učinili su veče nestvarim… Svakakve borbe su se tu gore vodile, mnoge ljubavi rađale i gubile, pa ponovo rađale, prelepi konji su slobodno trčali tim livadama od iskri… Svega je bilo tamo!

Te večeri sam upoznao maštu…i svidela mi se.

Svideo mi se i kompot od jabuka sa cimetom.

Ali čarape mi se i dalje nisu sviđale. A bile su namenjene meni…

Zahvalio sam se baki, jer da nisam radila bi šiba.

Malo kasnije sam od vunenih čarapa napravio loptu za mačku pa je ona sredila stvar.

A baka je volela tu mačku.

2 Odgovora na “Kompot od jabuka”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.