Април у Београду…

Дан је…

Лепо је време, право пролеће. Април као из књига. Седим на обали реке и ћутим. Сам сам. Потпуно сам, никога нема поред мене. Никога нема ни близу. Баш никога…

Први пут сам потпуно сам овде. Гледам и не видим ни једног човека нигде докле мој поглед досеже. Вероватно то и није чудно обзиром на текући полицијски час који људима забрањује да буду ван својих кућа сада. Ја као да нисам човек, како ово написах… Јесам. Другачији, али јесам… Само сам пожелео да чујем реку. Не могу је другачије чути. Можда бих могао ноћу, али желео сам да је чујем по дану. По овако лепом дану…

И чујем је. Слушам је и уживам у песми таласа чији ме смер помало збуњује. Не знам да ли иду низводно или узводно. Око ме вара, игра се са мојим умом… Нема ни везе, ионако више држим очи затворене и само слушам воду која се ваља, ту испред мене… и дремам по сунчаном дану.

Април у Београду који никада нисам могао да замислим овако. Без људи. Без буке. Без брзине. Без гужве…

Само живот који протиче мимо нас, а ретко кад смо га свесни. Само живот…без нас. Додуше ја сам ту, али се не рачунам, само седим и слушам. Упијам. Уживам у друштву природе. Зраци сунца, звуци воде која протиче, мириси непокошене траве… И празна глава. А пуна душа.

Ноздрве се шире са свахим удахом мириса природе, плућа се изненаде количином кисеоника па се закашљем и брзо погледам около, да ме неко није чуо… Могу људи свашта да помисле ових дана кад се неко закашље.

Али нема никога около. Само природа која буја и као да је једва чекала да јој се склонимо са пута. И ја, који сам одувек желео да чујем ову реку. Нисам мислио да је то могуће, али изгледа да је све у животу могуће. Чак и чуда!

Река, као да се котрља сама преко себе и оглашава се клокотима у различитим гласовима, као хор да чујем. Плава и широка, гласна понекад, а кад ветар дуне са обале, као да утихне, као да се постиди… Па опет настави своју песму и носи је са собом, негде доле, ка мору…

Април у Београду, песма реке која плавилом боји моје погледе и сунчан дан.

Живот је чудан овог априла, али је ипак живот. И ваља га живети. Ја га, ето, живим слушајући реку…

2 thoughts on “Април у Београду…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.