Strune moje duše…

Otisci tvojih stopala su ostali svuda po njima. Hodala si gore – dole, trčkarala si i igrala…

Zvuci tvojih koraka su pravili melodije osmeha, zvonki tonovi su plovili mojim nebom…

Umela si da po njima koračaš, nekako spretno, nežno i umilno, sigurno i čvrsto…

Pa i sada, kada na tvoje korake samo sećanje je živo, istom melodijom zvone strune moje duše…

Iza izmaglica prošlog, vide se note tvojih stopa koje su radošću plesale po njima…

I, ponekad, odjeknu u meni, sve tišine što ostadoše iza tvojih tragova, i čuju se, težinom zvone…

A ja, ipak, nekako, uspem da zaplivam onim damarima što ih ostaviše tvoja stajanja na strunama moje duše…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.