Latade

Popričah sa jednim dekicom dok sam čekao da uđem u pekaru pre neko jutro… I, čini mi se, neću to zaboraviti.

Mirišu kifle za sve pare, a ja se nameračio na burek. Lepša aroma oko mog nosa, prodire kroz mene, što se kaže. Od bureka sam zbog ovog mirisa danima daleko, shvatih ja, i prepustih se čekanju i njuškanju budućih masnih naslaga…

I, lagano se njišući u redu zaokupljen slikom kako vruću kiflu umačem u šolju sa jogurtom, dekica mi se obrati sa pitanjem: „Jeli, sinko, dal je bolji burek sa sirom ili prazan, šta misliš ti…?“ Rekoh da ne znam jer sam maločas odustao od razmišljanja o bureku osetivši miris ovih kifli. „Da, da… Razumem te sinko, znanje je ionako precenjeno, treba se prepustiti, znaš… Treba doći do odgovora drugim putem…“

Dekica mi nije bio baš jasan, tako da sam pokušao da izvrdam dalje odgovore kiselim smeškom i telefonom. Ali, ne da se srčana starina…

„Znaš sinko, ja sam imao prilike da to naučim onomad, kad mi se javilo… I jesam, života mi… Samo, nemam kome da kažem, pa tako prepadam mlade… Ne ljuti se na mene, možda ti i koristi ova moja priča. Bi li je saslušao, a?“ Gledam ga ja, nekako mi ga žao, a korona napravila redove do sutra, pa odlučih da mu udovoljim i nekako skratim vreme čekanja. Ako se kifle o’lade, da makar nekom bude dobro…

“ ‘Ajde deda, sav sam se u uvo pretvorio, pričaj i ne misli na mene kako gladujem.“

„E, bravo momče, vidim ti u oku da valjaš…“

I počinje priča…

„Latade je, kako to da kažem a da i ja mogu da shvatim, ono… Ili ovo. Neko ili neki. Nisam siguran da je Latade jedinka mada mi se tako predstavlja. Ili samo ja tako to shvatam, ne znam… Mogu samo da kažem da je odlično da sam i ovoliko shvatio.

Latade nema pol, ili ga ja ne vidim kao biće koje mogu da svrstam u neku od kolona m/ž… Nema ni oblik. Ima samo prisustvo. Postoji. Nisam siguran ni kad ni gde, ali znam da postoji ovde tad kad osetim da postoji. Jer ja sam ovde, pa onda i Latade postoji ovde tada, zar ne…? A sad nisam siguran ni da je Latade biće.

Nema veze, komplikovano je i da shvatim a pogotovo da objasnim. Jel me pratiš? “

“ Aha“, rekoh a u sebi se mislim, da ne pričam sad šta se mislim…

„E, dobro. Znači shvatio si ovo za Latade? Dobro. Sad, kad se setim, Latade se pojavio, pojavilo, pojavila, kakogod, onda kad sam bio mlađi i u gadnom sosu, da tako kažem. Situacija takva da živim u mraku neznanja. Sve mi se smrklo, nema svetla na vidiku. I evo stiže Latade. Ja sam, života mi, tada mislio da sam lud. A što i da nisam? Tačno je i bilo normalno da poludim. Al’ eto, ne odo’ kod doktora, nego sa Latade počeh druženje.

Kukam ja u sebi, crnilo me obuzelo, treba mi da znam šta da radim, ne bi li do vazduha došao, da dušom malo odahnem, da progledam, da živnem bre! A ne znam… Ništa ne znam. A mislim se, samo kad bih znao, lako bih onda… I eto, dolazi Latade. Pravo u glavu. U misao. U dušu. Negde… Šta znam gde… Samo čujem reči. Ma… Nije da čujem, nego osećam, vidim valjda… Nisam više siguran kako, ali nekako ih znam. Te reči. Znam ih. Ali nisu moje! Tuđe su, a opet, kao da jesu moje, razumeš? “

“ Mhm…“, zaintetesovano promrmljah.

“ Reči rekoše da znanje i neznanje nisu mnogo različiti. To su dva pola iste ravni, iste dimenzije. Treba ti nešto više, rekoše mi. A šta ima više od toga, dreknuh ja?

Znanje i neznanje su već stvoreni, oni su suprotnost iste ravni, postoje, a ti ih samo koristiš. Stvori. To je više, reče mi Latade.

Kako da stvorim znanje? Ne, ne, tačno sam lud, pomislio sam tada.

Ali ne! Ladate opet reče svoje… Verom stvori znanje. Veruj i znaćeš šta jeste a istovremeno i šta nije. Veruj i biće šta jeste, a jeste ono što veru stvara. Samo veruj. Verom stvaraš.

A da bi verovao, imaj ljubav. Voli.

Ljubavlju veruješ…Ljubavlju stvaraš veru, a ljubav jeste istina. I onda znaš…

Uh!

E,ajd’ sad da uđem da uzmem hleb, moj je red. Baš lepo što smo popričali sinko. Uzdravlje… “

I uđe dekica u pekaru, ja ostao napolju još pola sata, kifle se ohladile, ja crk’o gladan, otišao kući zbunjen i malo mršaviji…

Ipak, ima nešto u toj priči… Nije to bilo loše čuti, priznajem.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.