Neće slonče u lonče

Uzmeš knjigu, skuvaš kafu i turiš je u lonče za napolje, poneseš ‘očale i vodu pa pravac neka klupa u ‘ladovini. Malo čitneš, malo srkneš kaficu, malo, preko ‘očala, jer su za blizu, gvirneš prema vodi što ide prema moru i uživaš.

Ih…

Ide to tako neko vreme, to uživanje, a onda…cvrc. Nađe se neko pametan da primeti da il’ si sam na klupi, pa jel’ slobodno, pa koja je to knjiga tol’ko zanimljiva, pa kakva je kafa, pa baš lepe naočare… Idi ženo, mani me se, mislim se, a naglas kažem: „no habla serbiano, lo siento…“

Ma da… , a knjiga sa ćiriličnim fontom. E moj prijatelju… Ni da slažeš ne umeš. Ali uspelo je. Ode uvređena dama a ja nastavio sa uživanjem. Promenim klupu, jer ladovina se mrda, pa nastavim gde sam stao. Tu je knjiga, ima kafe, ima i vode, reka teče… Teraj majstore!

E, ali ima još dama koje baš zanima zašto me ne zanimaju.

Bla-bla-bla… Osmejak-bla- bla-osmejak…

Ne vredi. Ne dadu da uživam.

A baš sam se nameračio na uživanje bez uznemiravanja.

Što ono kažu, neće slonče u lonče…

4 Odgovora na “Neće slonče u lonče”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.