Srsi

Ne očekuješ ništa.

Iščekuješ, možda priželjkuješ, ponekad maštaš o tome, ali ne očekuješ to ipak… Kao da nemaš hrabrosti da očekuješ.

A onda se desi. Odjednom! Neočekivano… Ali se desi.

Kao onaj trenutak kada ona, prolazeći pored tebe previše blizu, stavi svoju nežnu ruku na tvoju podlakticu da se ne bi sudarili jer joj je za sekund štikla pobegla u stranu, pa vam se pogledi sretnu… Onda ti uz smešak kaže nešto, što ti niti čuješ, niti razumeš, jer su od onog njenog dodira uz tvoju kičmu krenuli srsi i sva čula su ti uzburkana toliko da pružaš usne bliže njenim ne bi li je bolje čuo. A kroz leđa ide ona ledena struja i grana se svuda po telu, tera hladan znoj pravo na dlanove pa ne smeš ni da se predstaviš čestito, nego onako, usput, sa kiselim smeškom na, verovatno izbezumljenom licu, kažeš nešto tupavo što se u tom trenutku savršeno slaže uz tvoje ime, i ostaješ smrznut u tom segmentu u vremenu…

‘Oće čovek da se smrzne kad stigne ono neočekivano a iščekuje ga otkad…

A srsi baš tad zagalopiraju uz kičmu, da provere imaš li je…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.