Lepa neka slova lepršaju nad mojom glavom svakog jutra.

Slova tvoga imena…

I lepo je kad se spuste na moj jastuk dok ih jurim pogledom , a onda te ugledam kako spavaš tu, pored mene.

Da…

Lep je dan koji tako počne.

Slovima tvoga imena…

A još lepše je kada shvatim da su nam prsti isprepletani. Onako, u snu, dok spavamo, naši prsti, jedni druge noću traže, po mraku se nađu, spoje se, zagrle, i spavaju bezbrižno.

Jer imaju jedni druge.

Da ti kažem nešto…

U poverenju.

Sva slova koja imam, dao bih za slova tvoga imena.

Jer ta slova naše prste isprepletu.

Da, da…

Slova Tvoga imena…