Lahor

Kada njeno stopalo,… ono malo, nežno, ženstveno…, uđe u obuću sa visokom potpeticom,…uh!

Neki vetar, blag i lagan, kao lahor, tada preleti mojim danom i zaljulja mi pogled…

Jedva da mogu da objasnim, ali vidim bolje od svih da ona ne gazi zemlju dok plovi kraj mene. Korača, ali tako lako, tako nežno, tako čarobno, da mislim da bajke pod tim koracima svoje snove kriju…

A ja je gledam dok svi misle da hoda, i vidim da ona samo lahori nad tlom. Korača i nogom tlo ne doseže, već kroz moj progled lebdi i vazduhom se preliva, da li u zbilju ili u sanjivi tren ne mogu da razaznam. Opčinjava me taj blago talasasti pokret koji krasi prizor koji gledam, od kojeg mi se donja vilica neprimetno spusti a oči izgube periferni vid i fokusiraju se na taj nestvarni pokret njenih nogu koje nikako da se spuste na zemlju već se o povetarac odbace pa idu i dalje… A ja samo gledam. Ne trepćem…

Kad se popne na te štikle, kao da neki oblačić sa neba svuče dole da po njemu svoje tragove sačuva od pogleda što će ih zaboraviti, a ona sva u etar uvijena, kao da pluta i u svaku misao može da zađe kad poželi…

Svakim korakom koji napravi, ona samo lahori nad tlom…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.