Mnogo putujem u snovima, i ko zna gde sve odem tada. Ponekad se ne sećam, samo osećam ta putovanja. Nekad je naporno a nekad su kao lagana šetnja i ležanje na mladoj travi…

Znam, treba se vratiti ovamo, ali ne možeš lako kad tamo stanuješ a ovde živiš. I tražiš noćima mesto gde si, ponekad zalutaš, katkad zaokreneš ka mestima gde stanuju neki drugi.. Nekad se vučeš kroz te snove kao kroz spori voz, predugačak, a vagoni puni svega, a nekad proletiš kao misao pa presečeš i sam san i ispadneš iz njega pravo u krevet i naglo ustaneš ne znajući gde si, šta se desilo i ko si ti…

Kad ustanem, ne pitaj me ništa, jer nisam tu… Još sam tamo, u nekim od snova.

Ali ne brini, krenuo sam…