Jutro

Sunce je upalo kroz prozor na kojem su se zavese samo pravile da nešto rade i nečemu koriste. Čak ni mrak, što ga noć ostavlja zorom, kada je dan potera, nisu umele da zadrže malo duže.

Jutro je…

Otvaram oči i znam da je tu. Osećam njeno sneno disanje na svom vratu, osećam njenu ruku prebačenu preko mojih grudi i njenu nogu, ženski nekako, savijenu, kako opušteno leži na mojoj butini… Vidim da joj je jedna moja ruka poslužila kao jastuk, dok se druga nevaljalo smestila na predeo ispod njenih leđa.

Ne ustaje mi se…

Ne, kad su jutra ovakva.

Jutra puna zagrljaja…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.