Dveri noći se polako otvaraju puštajući zoru da zarudi nebom. Mesec lagano curi, i čekam da se sunce zakači za horizont.

Očima, mogu da kažem, jedva otvorenim, pokušavam da razaznam stvari oko sebe. Gledam te, kroz trepavice, kako spavaš…

Treba mi voda.

Uzimam čašu od pola litra i punim je do vrha. Pijem u jednom dahu.

Bolje je.

Sunce stidljivo bacaka svoje svetlo ka meni ali još je u svitanju.

Vidim da i ovaj dan počinje isto kao i svaki pre.

U polumraku otvaram knjigu života na stranici želja i vidim tvoju sliku.

I dalje si tu… Dobro je.