Kao pesmu, punu soka koji se iz mojih želja cedi, ja te gledam.
Svaki tvoj korak je kao poezija koju snena duša pred zoru uklapa u stih.
Svaki tvoj pokret, kao rima, uljuljka se savršeno u sonet pod mojim treptajima,
i znam!, baš tada znam da svaka strofa tvojih uzdaha peva refren mojih dodira…
I svako slovo ovih reči se u poemu pretvara kad na jastuk moj lice sa osmehom spustiš, pa uvežemo snove poljupcem i sanjamo note srcâ što plamte…
Poezija tvojih koraka… simfonija ljubavi.
Mladen Hinić
Ova Ti simfonija odjekuje kao orgulje u Bozji hram. Lepo.
😊 Hvala na ovim lepim rečima prijatelju. Uvek me obraduješ lepim komentarom. Uzdravlje!