Zagledam se u daljine,

u divljine,

u predele netaknute.

Zaronim se u dubine,

u divljine,

u plavetnog mora pute.

Pa se vinem u visine,

u divljine,

na oblake što se ljute,

što belilom svojim jezde,

u divljine,

pod jesenje, kišne, skute…

Hrlim, trčim,

u divljine,

gde su žutog sunca zraci.

Jurim, hitam,

u divljine,

gde pod rosom su proplanci,

što se milovanju vetra smeše,

u divljini,

kao da je samo njihov…

I dok vetar tiho pleše,

u divljini,

drumarine plaćam stihom.