Seo je na, pomalo truli, panj držeći u rukama sendvič i knjigu. Sendvič, napravljen od dve tanke kriške belog hleba, neke salame ružičaste boje i listom zelene salate, je bio preveliki, i u njegovoj ruci je izgledao kao krpena, mlitava lutka koja se naginje kroz prozor vagona. Zagrizao ga je i, stavivši knjigu u krilo, […]
Na beli papir mojih sećanja sleću uzdasi obojeni vrelinama. Stojim ispred kreveta i vidim, da sa izgužvane posteljine, poleću slova kojima su dve vatre noćas tamu palile. Vidim, u naborima što senke stvaraju, svaki trepet uzdaha što se oteo sa usana posle dodira, onog što ti čitavom nutrinom projuri odjednom, kao da je celo tvoje […]
Kao dunje, na onom prastarom ormanu, onom što ga je pradeda pred dedino venčanje tesao, onom što mu šarke vazda škripe kol’ko god da ih slaninom mažeš, onom što je skoro crn od onoliko premazivanja da ne bi žižak ušao, onog što ti detinjstvo obeleži i vazda ga se sećaš a ni sam ne znaš […]
Gledao ga je kako ulazi u kuću sav besan, zadihan i sa kravatom izvučenom iz okovratnika košulje koju je čitavo popodne birao, i nije bio siguran da mu se dopada ni kad je najzad krenuo po nju. -Uopšte ne razumem žene! Ne znam šta hoće? Šta više…? Pa sve sam uradio, rekao…uradio… Šta hoće ona […]
Kad mi noći toče vina, tad ni zore ne dolaze na svanuća… Nego tiho, kao kradom, sakriju se i čekaju da sa slike požutele jednom vidim gde ostade luda mladost.
Ležao je, poluotkriven, na još uvek toplom krevetu i gledao u sliku na zidu. Autorski rad nekog umetnika kojem je pozirao mesecima za ovo delo, a kao protivuslugu za čuvanje njegovih umetnina… Nije bio siguran šta da misli o slici, ali pošto je umetnik veoma insistirao na tome da mu je uradi i pokloni, uz […]
Vidiš, kad ovako opadne lišće sa drveća i krene da zažuti, zacrveni ulicama, pa ga vetar nosi svuda, i poneki list ti padne na cipelu a ti ga makneš kao da je nešto gadno, seti se da je neko davno rekao, jeseni su druga proleća… Kad posle kiše što je dobovala čitave noći po tvojim […]
