Priča

Gledam tvoju nogu kako u mojim rukama sneno leži…

Gledam tvoje lice na kome se osmeh stidljivo mreška…i kao da priziva šumove borovih iglica što se na vetru, pod snegovima paperjastim, češu o krov manastira koji pod obronkom planine, ukopan u zemlju donekle, čeka vernike…tamo negde, ka istoku.

I kao da priziva udare talasa o hridi koje, još tople iako će skoro ponoć, cvrče kada ih voda zapljusne pesmama sirena što mornarima umove u večnosti zarobe…tamo negde na zapadu.

A onda vidim i tvoj pogled…koji zna da iz pepela otimam žar kojim vatru razgorevam u tebi jednim poljupcem. I tada se ti raspričaš…

Raspričaš se zagrljajima.

E, to je priča!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.