Oktobar

I prođe, tako, u oktobru, ulicom tvojom neki vetar što, dremljivo, žuto lišće podigne sa tla… A ti se setiš šetnji po kiši, preskakanja barica i onog radosnog smeha koji oktobar ume da donese. Bude ti lepo onda kad shvatiš da sećanja još postoje, makar i vetrom nošena.

Onda više i ne poneseš kišobran, jer svaka kap kiše ti dođe kao jedan osmeh, jedan nežan pogled, jedan čežnjivi dodir… Umeju tako, oktobrom, da zaveslaju sećanja na neba koja se cede.

A kad ti kažu nemoj na kišu, ti ih pogledaj, pa im odgovori, neka me, volim je…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.