Čežnjivi pogled divljeg cveta

Gledao ga je kako ulazi u kuću sav besan, zadihan i sa kravatom izvučenom iz okovratnika košulje koju je čitavo popodne birao, i nije bio siguran da mu se dopada ni kad je najzad krenuo po nju.

-Uopšte ne razumem žene! Ne znam šta hoće? Šta više…? Pa sve sam uradio, rekao…uradio… Šta hoće ona još?!? Ne, stvarno ne shvatam, moj um to ne može da shvati, definitivno.

Gledao ga je i slušao, i činilo mu se da se priseća ovog monologa, samo, kao da se događao mnogo godina ranije. I kao da je on bio taj razuzdani, koji galami, a ne ovaj balavac.

Nasmešio se, ali kradom, da niko ne vidi, i skrenuo pogled ka podu.

-A ti, šta gledaš starino ? Smešno, a? Ma da…

-Ne ume razum da pojmi lepotu divljeg cveta, sinko. Koliko god da je širok, uvek će mu nedostajati dubina čežnje. A čežnjom se vidi i dalje, i dublje, i lepše neko pukim umovanjem.
Jer ako njen čežnjivi pogled razumeš, prijatelju, onda ga nisi osetio… A ni zaslužio.

Ustao je, zapalio duvan i izašao na verandu, i sa dubokim uzdahom pogledao nebo puno zvezda. Nadao se da će mladac shvatiti na vreme, a ne kao on…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.