Kao dunje na ormanu

Kao dunje, na onom prastarom ormanu, onom što ga je pradeda pred dedino venčanje tesao, onom što mu šarke vazda škripe kol’ko god da ih slaninom mažeš, onom što je skoro crn od onoliko premazivanja da ne bi žižak ušao, onog što ti detinjstvo obeleži i vazda ga se sećaš a ni sam ne znaš zašto, e kao dunje na tom ormanu njena kosa miriše na mom jastuku…

I onda, cela soba se ispuni oblacima želja da te dunje skineš, dodirneš, nešto uradiš, a znaš da ne treba, jer mesto im je tu, gore, na ormanu… Tu im je mesto dok ne dođe vreme da, il’ u slatko il’ u rakiju se pretvore, kakogod.

Al’ svakako će sladak ukus ostaviti, samo kad im dođe vreme…

Kao dunje na ormanu je gledam, i ne budim je još…

Čekam je da, kad dođe vreme, zasladi ovo, od sunca, žućkasto jutro, boje dunja na ormanu…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.