Izgužvana posteljina

Na beli papir mojih sećanja sleću uzdasi obojeni vrelinama.
Stojim ispred kreveta i vidim, da sa izgužvane posteljine, poleću slova kojima su dve vatre noćas tamu palile.
Vidim, u naborima što senke stvaraju, svaki trepet uzdaha što se oteo sa usana posle dodira, onog što ti čitavom nutrinom projuri odjednom, kao da je celo tvoje biće istovremeno samo jedna tačka i čitav svemir nedokučivi…
Stojim, i gledam kako mirisi zagrljaja šarene ta slova, što sa izgužvane posteljine poleteše kroz svitanje, da bi bojama jutra pisale na papiru mojih sećanja…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.