Znaš…

Znaš..
Kada staviš svoju ruku u moju,
i prsti nam se onako, da se ne zna koji je čiji, isprepliću,
pa lagano klizimo po ovom drumu,
koji uvek i stalno prkosi umu,
o naše se ruke i vetrovi sapliću…

Znaš…
Jednim poljupcem sve ću ti reći,
i sve ćeš znati, i sve će stati,
u taj poljubac što ćeš mi dati,
dok duvaju vetrovi sapleteni,
dok su nam prsti prepleteni…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.