Gusarenja

Ispod zvezda što sijaju, na decu, od gore
jedan mali dečak sanjao je more…
Sanjao je čamac, barku ili splav.
On je ljuti gusar, kapetan je Mrav.

Talasi su silni, veliki i brojni,
a gusari jaki, snažni i postojni.
„Kapetane Mrave, da spuštamo jedra?“,
upitaše glasno dva gusara vedra.
„Ćuti! Ne galami! Vidiš da sam seo
da odjednom pojedem boranije deo.“

Mali dečak, sneni, ozbiljno sad gleda,
boranija jede li se od zada il’ s preda.
Kapetanski snažno zinuo je Mrav,
i stao u početni, za jedenje, stav.

I za jedan pucket prstom, boranija ode,
A kapetan vrli, skoči po sred vode.
Uhvatio talase da ih sredi snažno…
A kad je završio, reče nešto važno:

„Znate li vi posado, tu gusarsku tajnu,
boranija gusarima daje snagu sjajnu!“
„Au!“, reče dečak što sanjao je san
„Ja ću jesti boraniju, skoro svaki dan!“

Kad je ust’o dečak, reče svima glasno:
„Od danas ću boraniju jesti sasvim slasno!
Sanjao sam da sam gusar, a gusari znaju,
da kad tako hrane se, od snage pucaju!“

Slušao ga deda, pa ga svrbi brada.
Počeše se i doseti jednog letnjeg ‘lada
kad je i sam bio gusar, i uzviknu tada :
„Za gusare, najbolja je vel’ ka čokolada!!!“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.