Nosce te ipsum

Tragovi u snegu ostaju za mnom,
i kazuju priče potrošene.
Šešir, i šal na vratu mom,
na njima pahulje, vetrom nošene…
Korakom svakim, ćerd’o bih dane
što mi zore darivaju snovima ostalim,
ako se zaputim na one strane
gde snove ne živim, no u noć ostavim.
Al’ vetar briše tragove hodane
i snu, iz duše, uteći ne da,
po vazdan slaže stope dodane,
životom pute preda mnom ispreda.
I tiho, pod snegom, se istaču staze,
sunčevim zracima pozlaćen drum,
stižu mi tragove, zajedno gaze,
šapatom zbore: „nosce te ipsum“…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.