Nebo je plavo, i oko poneko,
I nema veze dal’ su daleko.
I nema veze koji je dan…
Jer svaki je dan pomalo plav.

Plavo je more, plave su kose
što plave šešire ponekad nose.
Plava je mašna oko vrata,
na beloj košulji, plava kravata.

Nijansi plavih baš mnogo ima.
Plavi se led kad jaka je zima.
Pomodre usne, skoro poplave,
smrznu se misli po sred glave.

Al’ onda se nebo jače zaplavi,
pa raskravi, otopli misli u glavi,
pa plavim valerima prelije sve,
i plavo je plavlje tad nego pre.