Nađoh jednu pesmu koju sam napisao nekih davnih godina, iz teenage/hard rock/heavy metal perioda stvaranja. Negde tamo postoji i demo snimak ove pesme.
Sećam se ludosti tih dana i mnogih proba koje su trajale i trajale… Ponekad, i do pred svitanje.
Ludo i brzo, svom snagom, do poslednje kapi znoja…
PUSTINJA
„Budim se posle dugog sna,
i znam da to više nisam ja.
Budim se u pustinji,
gde sunce prži bez milosti.
Hodam dugo, gubim dah,
počinjem da osećam strah.
Pesak šiba po očima,
polako me ubija…
Nemam snage ni da gledam,
moraću da se predam.
Smrt me gleda, smeši se…
Daleko je, tešim se.
Noć se spušta, hladno je,
mesec puni, sjaji se.
Nema nade za mene,
kraj je blizu, gotovo je!
Pustinja, pesak, žeđ i glad…
Pustinja, nigde nemam hlad…
Pustinja, pravi pakao…
Pustinja…
Pustinja!“
