Zvezde kao da igraju

Dok sveže napadali sneg škripi pod mojim nogama, ja ove noći pokušavam da povežem te zvukove u nekakvu, blisku mi, melodiju. Kadenca mojih koraka daje ritam, a čvrstina podloge na koju stajem, tonove ovoj kompoziciji.

Pokušavam da zamišljam note otisnite u snegu, ispred sebe, kao mesta na koje trebam zakoračiti, ne bih li proizveo zvuk koji tražim. Možda bi to nekom sa strane izgledalo ludo, ali meni prija sva ta snežna muzika.

Vesela je, promuklo piskava i nesvakidašnje zabavna. Nadam se da nema leda ispod ovog, zaista prelepog, snežnog ćilima. Nadam se…

Vazduh je više hladan nego oštar, nebo je mestimično zvezdano, a ulice su prazne i potpuno bele. Sviram koncert samo za sebe, i možda po koji automobil.
Sa rukama u džepovima i šalom oko vrata, pratim muziku koja me vodi putem kojim niko nije išao ove noći.

Čitava ova bela noć, sa osmehom koji se blago mrzne, i notama što me vode, je samo moja, a ova staza, još ne odsvirana, mene čeka.

I, korak po korak, zvezde kao da igraju gore…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.