Podvlačeći ljubav

Tiho se kretala redovima. Kao senka što se skriva među šimširima u noći punog meseca ne bi li se sklonila sa vetra da je ne bi odneo, lebdela je kroz rukopis tako napisan, da je prosto zahtevao da bude otpevan. Čak i bez glasa, a opet, u višeglasju otpevan, a ne pročitan. Višeglasje, koje bi […]

Prozor sa pomorandžama

Na tom prozoru su uvek bile pomorandže. Stajale su tamo kao u izlogu. Zavese su bile kratke, taman toliko kratke da bi se saksije sa raznolikim cvećem, i pomorandže mogle jasno videti. Na putu do bilo gde, morao sam proći pored tog prozora, i te pomorandže su me uvek asocirale na nešto lepo. Onako krupne […]

Kao točkovi

Kao točkovi,što kraj maslačka tiho prođoše,života putevi vode teka trenu postanja,i što više postaješ,više i prestaješ da bivaš tuđ rađe neg’ tvoj… Jer, kao i točkovi,života krugovi,tragove kriju pod vetrom što ode, i idu, ne staju, bez buke hode,ka mestu gde ti postade…svoj.