Ukusi ranih trešanja

Ustadoh pre sunca, i očima širom otvorenim, prepoznah želju za ukusom ranih trešanja što je senka stabla pod mojim prozorima crtala po zidu, gde slika ukrivo visi…

Onih bledo crvenih, što pucaju kad ih zagrizu, onih što slatkoću ne otkrivaju odmah, nego ih puste da sačekaju malko i da se zapitaju, onih što kad im dozvole da im se mogu i ne svideti, one se tek tad zažare slašću pa iznenade toliko da se zagrcnu i oni što u čudo veruju…

Kad ih jutrom, pre zore, zaželim, te ukuse ranih trešanja što pucaju kad ih zagrizu, uvek me sete na usne što zaboravu izbegoše…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.