Iskrice što san donese

Na baldahinu noćnog neba prostrle su se zvezde kao kapi prolećne kiše po prozoru moje sobe. Čini mi se, sve su tu, sve stadoše u moje oko ove noći. A znam da nije… Ima ih još pregršt, tamo iza, tamo duboko u beskraju, u duši ovoga trena, ovoga života…

Gledam ih, a san mi ne dolazi. Kao da je zastao i sakrio se iza jedne od njih i čeka da vidim, koliko god mogu daleko i duboko, pa da onda na miru svrati i ogrne me svojim plaštom.

A zvezde sijaju, i sipaju po meni iskrice budućih sećanja koje će mi san u nekom svom džepu doneti i posuti po meni, pa ih onda lagano pretvoriti u želje…

A ja, ja neću ništa od toga znati.

Ništa!

Samo ću misliti da sam te opet sanjao…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.