Oganj

Poljubac poslah željom što plamti,

da se međ’ kapi kiše skrije,

u olujnoj noći,

kada gromovi zvone,

kad vetrovi sebe rasparaše.

Poljubac poslah i ne zatajih,

ni nadu,

ni srce što se strese,

no pustih da sam od mene uzme,

sve što mu treba.

Nek’ ponese.

Poljubac poslah i gledah u kišu,

u grom što zvoni u kapi svakoj,

i poznah,

u vetru što rasparan huči,

oganj,

što nosi,

što plamti,

što ljubi…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.