Dijetalne palačinke 15

Ne znam kako je na drugim mestima, ali u ovoj radnji, gde sam ušao po artikle koji podpadaju u kategoriju  zdrave hrane, većinu stvari koje su na meru pakuju u neke kratke a široke braonkaste papirne kesice. I slatko i slano.

 Mislim, šta ima veze, ne stavljaju u istu kesu i slatko i slano. Za svaki artikal posebna kesica. Ali sve su iste. Možeš da ih razlikuješ samo po količini. Kilo i 200 grama se razlikuje u masi. Ali ako kupujete više artikala iste gramaže, onda, dok se ne otvore kesice, teško će se znati šta je u kojoj. A ja sam kupio i so, i šećer, i vanilin šećer i dekszrozu, i to sve po 200g. Šta ima veze, mislim se… Pa i nema veze, realno, to samo u ovom slučaju ima mnogo veze. Kupio sam ja još mnogo toga , ali mislim da ovo već nabrojano ima najveći uticaj na ostatak mog dana i ove priče.

Uh!

Da, kupio sam i smesu za američke palačinke!

Sad treba da objasnim kako je do toga došlo, u stvari…

Iskreno, ne znam kako se to desilo. Hipnoza valjda… Neke sile su me obuzele… Napao me duh Blagoutrobije Gojazni… Šta znam…

Ali nije to ni važno toliko. Važno je da sam ja to kupio sa namerom i htenjem da ih napravim i pojedem. E sad… Nije meni ta namera tek tako prevrnula um. Pa do ovde sam došao jer sam odlučio da se hranim zdravo. I šta sam sve prošao i doživeo da bih tu nameru sproveo u delo? Svašta! Ali oslabilo se…mentalno…voljno…, a  možda sam čak i malo smršao do tog trenutka, obzirom na stres koji je bio prisutan. Da rezimiram, oslabilo se…

Uđem u radnju, sav pokisao, iznutra i spolja, to moram da naglasim, potpuno nesvestan kako izgledam, a nije me baš ni zanimalo kako izgledam. Međutim, dama koja radi za pultom mi je vrlo jasno stavila do znanja svojim pogledom i rečima kako delujem na spoljni svet. Ili makar na nju, da ne generalizujem, jer to nikada nije pametno.

  • Uđite, uđite gospodine… (ovo je izgovoreno zabrinuto i sa izvesnom dozom uverenosti da sam jadan i nesrećan specimen ljudskog bića), ijaaaoooo kako ste pokisli… Pa jel nemate gde da se sakrijete od ove kiše? Ovde nije zgodno, znate…(ovo je izgovoreno na način da pokaže da joj je žao što se nalazim u situaciji u kojoj se nalazim, ali ona mora da napomene i insistira da na tom mestu ne mogu da se zadržavam zbog razloga koji imam, po njenoj ptetpostavci)…

Pa ona misli da sam klošar?!?

Beskućnik!!!

Da se razumemo, klošari, beskućnici, ili kojim god imenom da se nazivaju ljudi koji nemaju svoj dom i prinuđeni su iz raznoraznih razloga da svoje dane, ili bar veliku većinu dana provode na ulici, ja lično ne smatram manje vrednim od bilo koga drugog. Ali ta osuđujuća reakcija na pretpostavku dame za pultom, koja se u meni pojavila, osramotila me je u sopstvenim očima. I onda sam, u tom trenutku,  stvarno bio klošar. I to onaj intelektualni. Najgora vrsta klošara.

Uh, kako sam se iznervirao!

Ali, da stvar bude gora po mene, nisam se tada iznervirao. Iznervirao sam se kasnije, na putu do kuće. U tom trenutku sam pomislio kako je ta žena sebi dala mnogo za pravo i sad ima da je naučim pameti.

Ali suptilno! Na finjaka…

I u toj suptilnosti i finoći se pojavila prilika za Blagoutrobija Gojaznog da se istakne.

E, tada sam, moram reći, zahvaljujući toj dami, došao sebi, uvukao stomak, izbacio grudi, glas izvukao iz leve pete, da bude onako, dobrano dubok, siguran i muževan, i krenuo po redu.

  • Dobaaaar dan želim, krasna gospođice. Molio bih Vas da mi pomognete oko izbora artikala koji su mi potrebni, a ovde ih vidim u raznolikim varijacijama. Ne bi bilo zgoreg da mi na osnovu Vašeg cenjenog iskustva, u koje sam uveren da je vredno moje pažnje, pomognete sugestijama koje imaju aplikabilni kvalitet. I onda ide bla bla, blablabla, blabla blablabla, bla bla, bla…

Op!

Druga priča!

Šta ćeš sad, mislim se…

Bio sam u elementu. Prvi put tog dana sam zaista bio u elementu, ali iz pogrešnih razloga. Šteta. A briljirao sam. Što se kaže, zakivam!

Te dajte mi ovo, te dajte mi ono, te koliko kalorija ima ovo, koliko grama natrijuma ono, a jel sadrži kalijum, jel ima aluminijum u tragovima, jel sušeno na vetru ili na dimu…? Bestidno sam iskazivao verbalno-intelektualnu dominaciju i bilo mi je malo!

Ej! Bilo mi je malo.

To je kao kada u fudbalu jedan od timova vodi na poluvremenu 7:0, a u nastavku hoće da daju još 12 golova.

A to malo se odnosilo na asortiman za koji sam se interesovao. Zapitkivao sam samo za proizvode od povrća ili koji spadaju pod kategoriju bez šećera. Kad mi je ponestalo materijala za slano, prešao sam i na slatko.

Eto. Tu je Blagoutrobije našao svoju priliku i krenuo da mlati po meni.

Zaslužio jesam, ne kažem…

A da budem realan, o slatkom sam mogao duže i više da diskutujem. I što sam više pričao o tome i pitao, to mi se sve više i jelo nešto slatko. Kada sam ugledao onu smesu za te palačinke, to je bilo to. Nema dalje. Potpuna transformacija. Zdrava ishrana i sveže povrće su otišli na čekanje a palčinke iz Amerike na dnevni red.

Tako je došlo do sloma volje jednog Luneta, a da on to nije ni primetio…

Da sve to ne bi bilo malo, svemir se pobrinuo da doda makice začina, u svom maniru.

Kvalitet pride onim kesicama čudnih proporcija je selotejp kojim se te kesice zalepe, da bi sadržaj ostao unutra. Možda je nekom i uspelo, ali meni nije nikada uspelo da to odlepim i lepo otvorim. Svaki put se bar pocepa, ako se i ne prospe sav sadržaj, kao što je i red, ne bi li se više naučio da koristim makaze.

Ali naučio sam se. Prvo uzmem više činija iznad kojih otvaram kesice, pa ako se i prospe, onda će pravo u činiju. Nisu mi ni makaze neka siguracija…

Drugo, posle, te činije istresem u tamo gde treba, da sad ne objašnjavam…

To sam naučio, kažem, ali ne kažem da sam naučeno i primenio u ovom posebnom slučaju. Jer nisam. Da se ne lažemo, nisam sebi to ni zamerio, obzirom na sve situacije koje su mi se dogodile, pa ko želi da  me osuđuje, šta da mu radim…

Sve što sam kupio u radnji zdrave hrane sa potrpao u one torbe i izašao. Kiša je padala promenljivim intenzitetom a ja sam se kretao po ritmu tog intenziteta. Treba li da napomenem da je kiša uspevala da upada i u torbe? Sa onim papirnim kesicama? To sam uvideo tek kada sam ušao u kuću. A do tog trenutka ima još događaja koji vrede da budu spomenuti.

(Nastaviće se…)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.