Jedvačekanje

Ležao je na sveže pokošenoj travi, na kojoj su bili jedva primetni tragovi rose, i gledao ka onom brežuljku odakle je trebalo iskočiti sunce svakoga časa. Sveže je, rano ujutru ali već se sve vidi iako se sunce nije još pojavilo, a vazduh miriše na vreli dan koji ga čeka… Znao je da će biti vruće, i znao je da je reka hladna, ali svejedno je imao jedno posebno jedvačekanje koje je bilo drugačije od onog koje obično ima. Jedva je čekao da krene da se spušta tim brzacima, da ga hladna reka malo otrezni, da pljuskovi hladne vode prohlade vrelu kožu porumenelu od sunca i adrenalina… Da malo zaboravi ono pravo jedvačekanje. Ono koje ga tera da snovima napuni oblake i pusti ih da nebom plove i da mu donesu to što jedva čeka… Ono sa kojim se nateže i ne pušta ga.


Jedva čeka da krene niz reku dok očekuje da sunce iskoči iza brega da bi se jedno jedvačekanje malo odmorilo od njega.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.