Dijetalne palačinke 18

Nije mi bilo jednostavno da dođem do tog mesta gde sam trebao da radim. Još uvek nije bilo linija gradskog prevoza jer naselje je tek u izgradnji i tamo niko ne živi. Snašao sam se nekako, propešačio dovoljno da se zapitam šta mi je sve to trebalo po ovakvoj vrućini, i stigao prilično mrzovoljan. Našao sam majstora kojem sam trebao da se javim i tu sam počeo da uviđam signale koje sam ignorisao, sada već svesno. Bilo je signala i pre, ali njih sam nesvesno zanemario. Bila je subota. Gradilište potpuno prazno. Nigde nikoga okolo. Jeste mi bilo malo čudno ali nije mi smetalo. Na građevini su tada bile uglavnom seljačine, a ja gospodin u nastajanju… Baš mi je odgovaralo da se ne mešam sa takvima.

Imam potrebu da na ovom mestu apostrofiram da je u ovom, opisivanom ovde, slučaju nephodno staviti znak jednakosti između mladosti i gluposti, što se tog mene tiče. I, možda je glupost bila malo jednakija od mladosti.

Majstor, neki tuta-muta, nit govori, nit romori, sa minimalnim verbalnim naporima mi je stavio do znanja da je moj zadatak da u što kraćem roku na lokaciju donesem sav cement sa određene, pokazane mi, gomile. On je lepio pločice i trebalo mu je samo da ima cement pored sebe, sve drugo je već imao. Nije neka nauka, pomislio sam, samo fizikalija. U redu, mogu to da odradim, rekoh mu. Ali, upitao sam ga, koliko će biti posla, koliko sati dnevno se radi, koliko dana…?

Kaže on meni: „Slušaj. Znam da radiš na satnicu i da te plaćaju po satu. Ovako ćemo. Ti odnesi sav materijal koji treba u što kraćem roku a ja ću ti upisati maksimalnu satnicu ako završiš to do sutra uveče. Svaki dan kašnjenja ti smanjim satnicu za 15 posto ali upišem tačan broj sati. Koliko radiš toliko zaradiš a ako zapneš pa uradiš pre ponedeljka dobiješ ozbiljne pare za dva dana. Pišem ti maksimalu po 12 sati ,7 dana. Može?“

Mislim se, gde ne može, čoveče! Oči mi se pretvorile u kolutove sa brojevima pa se samo vrte i dižu cifru. Već sam izračunao koliko će da bude, koliko ide zadruzi, koliko ide meni, koliko mi treba za smeštaj na moru, šta ću da jedem tamo…

Bila i jedna začkoljica. Morao sam četiri zgrade u tom redu da snabdem sa cementom. Po džak cementa u svako kupatilo i kuhinju, i jedan za rezervu. Na svakom spratu po četiri stana, spratova ima osam, lift u to vreme još nisu izmislili… A džakovi oni pravi, od 50 kg.

Između zgrada postoje prazni prostori koji su, valjda za parking, ili za neku zelenu površinu, tako da se te četiri zgrade nalaze u liniji koja je imala bar par stotina metara, a materijal stoji na jenom mestu, otprilike na sredini svega toga.

Krenuo sam sa poslom i zaboravio na sve drugo osim na disanje, jer sam crk’o noseći one džakove. Pogotovo kada treba to nositi do osmog sprata. Pa kako ću, pa dal’ da vučem il’ da guram, pa jel po jedan il’ po više… Disanje i razmišljanje o strategiji su mi uzele fokus tako da nisam obraćao pažnju ni na vreme ni na činjenicu da je majstor nestao. A onaj nalog mi je ostao u džepu. Mislio sam se da je možda i bolje da je tako jer ću sada zaista ja moći da upišem šta treba po već postignutom dogovoru sa majstorom. Nastavio sam sa poslom i nisam stao dok prve dve zgrade nisam završio. Tada sam otišao kući. Bila je skoro ponoć. Sutradan sam poranio i prionuo na posao.Nisam ni tražio majstora jer sam očekivao da ću ga svakako videti u nekom trenutku tog dana. Nisam ga video. To me je malo zbunilo ali nije zabrinulo. Nastavio sam i uspeo da završim posao pred sam zalazak sunca. Bio sam mnogo umoran i jedva sam čekao da legnem da spavam. Planirao sam da ponovo dođem ujutru, nađem majstora, ispopunjavamo nalog, on udari pečat i potpis i gotovo. Spavao sam kao nokautiran te noći. Imao sam ozbiljne upale mnogih mišića, ali isplatiće mi se, bio sam siguran.

Ujutro sam ustao, doručkovao i pravo na gradilište. Kada sam stigao, sve je vrvelo od ljudi i mašina koje su brundale. Tražio sam prvo majstora, a kad niko nije mogao da se seti ko je to, onda sam tražio firmu koja me je angažovala. Firma je bila „Keramika majstor“, i tražio sam je po čitavom gradilištu.

Ukratko, te firme nema, pločice, kao i sve unutrašnje radove izvodi ista firma koja  gradi ovo naselje a oni nisu angažovali nikoga preko zadruge. A kad sam, besan, pitao što sam ja nosio one džakove dva dana, oni mi rekoše da su ti džakovi tu trebali da budu još prošle nedelje, i što se njih tiče, sve ide po planu. Za moju asistenciju su se zahvalili i, uvijeno mi rekli, da mogu da je podvedem pod čist altruizam, dobrotvorni rad, ili letnu praksu, kako mi drago.

Nisu mi bili dovoljni signali da je subota, da je takozvani majstor nestao, da nigde nikog nema osim mene… Nije mi bilo dovoljno ni cifra koju je onaj prevarant spominjao, ni to da nije tražio nalog… Ništa od toga mi nije bio dovoljan znak da nešto nije u redu. Alav i umišljen preko svake mere, kakav sam bio u tim danima, pokupio sam se i podvijenog repa otišao kući. A samo sam svratio do zadruge pre nego što odem na bazen. Da bi ispalo da tražim posao koji nisam želeo tog dana. I nisam imao hrabrosti da budem iskren.

Posle sam se posvađao sa onima iz zadruge, pa sam prešao u neku drugu, a tamo mi je bilo još gore, ali to je neka druga priča koja neće biti ni ispričana jer me nervira.

I tako sam naučio jednu lepu lekciju koju sam povremeno i obnavljao, jer kao što su neki stari i mudri narodi umeli da kažu, ponavljanje je majka znanja.

„E, ovog puta neću ponoviti tu lekciju na bilo koji način.

Daću sve od sebe da napravim te palačinke, koje, ako ćemo iskreno, već počinju na glavu da mi se penju“, govorio sam sebi u bradu, i sreća da nije niko slušao…

(Nastaviće se…)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.