I tako…

Svaki trenutak je komad večnog,kao što kap je deo tečnog,i svaki trenutak ode, prođe…Da bi drugi mog’o da dođe.Svaki trenutak je beskrajno bitanbez obzira koliko je hitar,jer svaki tren u postojanju,sledi novi, u nastajanju.U svaki trenutak, to čudo bez mane,čitav svemir ume da stane. I tako… Prestadoh da brojim dane… Skupljam trenutke neprestane.

Geometrija tačke

Zamisli jednu tačku. To je neki potencijal, da tako kažemo. Nešto. Bilo šta. Međutim, to bilo šta, to nešto, može da bude nešto samo u odnosu na nešto drugo. Znači ta tačka nije a priori određena niti okićena bilo kakvim kvalitetom. Ta tačka je pojava nulte dimenzije. Nema nikakve kvalitete, nema ništa. Samo je tačka. […]

Hodam

Hodam. Slušam zvuk svojih koraka dok odlazim…,dok se prašina sećanja sleže iza mene. Hodam, i ne mislim više na juče. Ne mislim ni o sutra. Samo slušam zvuk svojih koraka koji me vodi. Put kojim idem ne vidim i ne znam ga, ali hodam, i slušam zvuk svojih koraka. Hodam, i znam da je put […]

Dijetalne palačinke 19

Sve manje mi je smetala kiša, iako mi je pravila sve veće probleme. Boli me prst, boli čitavo stopalo, mokar sam, hladno je, ali ništa to nije prema činjenici da me čeka spremanje nečega što nikada pre nisam pravio. Iskreno, nisam nikad ni pomislio da to pravim. Nekako je to uvek neko drugi trebao da […]

Pre prve kafe

U majici za spavanje stoji u kuhinji i traži čašu da sipa vodu. Pospana je i ćuti, pravi se mrzovoljna, ali je oči odaju… Zacakle se kad ih on pogleda i probodu ga, al’ ne da zaboli, nego onako, da zna da je živ. I usne je odaju… Malko se razvuku u osmeh, pa se […]

Ostrvo

More. Nebo puno zvezda. Sa neke terase se čuje muzika. Sirtaki mi je u mislima. Noge mi zapljuskuju blagi talasi jer sam bosonog zagazio u vodu. Odlutao sam. U mislima sam daleko na pučini, i tražim pogledom ostrvo koje sam izmislio. A na njemu… Na njemu sreća. Sva sreća koju sam ikada želeo. I nije […]

Čuti

Veliko drvo. Sto godina visoko. Toliko visoko, i daleko za oko… Maleno dete. Ono što maštom stvara planete, ono što osmehom radost isplete… Stoje u šumi beskrajno mladoj. Stoje, svako sa svojim smislom… I kazuju svakom ko ume da sluša, da je život čudo… Da je jedna Duša!

Znači…

Pišem po čistoj hartiji napamet naučene reči koje više nemaju smisla, jer ono što se nalazi u meni ne mogu da iskažem rečima. Skupilo se to unutra, isprepletano sve, pomešala se slova i više ih ne raspoznajem. Nema reči. Samo predugački redovi onoga što osećam, a ne mogu da o tome mislim jer um ne […]

A ipak…

-„Nemoj da se promeniš…“ Ta rečenica mi je ostala u sećanju, iz nekog razloga. Nisam o njoj razmišljao, samo je ostala u sećanju. Međutim, vreme i život rade svoje, pa se to i meni desilo. Vreme i život. Vreme je išlo svojim putem a život je išao svojim tokom. I uticali su ne mene tako […]