Znači…

Pišem po čistoj hartiji napamet naučene reči koje više nemaju smisla, jer ono što se nalazi u meni ne mogu da iskažem rečima. Skupilo se to unutra, isprepletano sve, pomešala se slova i više ih ne raspoznajem.

Nema reči. Samo predugački redovi onoga što osećam, a ne mogu da o tome mislim jer um ne ume da razazna šta osećanja govore.
Govore mu na jeziku koji ne razume, koji neće da sazna, koji nije naučio…

I, ne spavam… Ne spavam zbog toga što um vrti misli koje ne umeju da dokuče to što osećanja kazuju. A ona su sve glasnija, i glasnija…neće da prestanu, a onda misli krenu pa galame po ovoj glavi još jače…

Pišem po papiru izgužvanom od osećanja, a ne vidim ni jednu reč koju poznajem…
Ali mirise poznajem. Te reči mirišu na radost…, na osmehe, na mir…
Mirišu na mir…

Znači, ljubav!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.