Dijetalne palačinke 19

Sve manje mi je smetala kiša, iako mi je pravila sve veće probleme. Boli me prst, boli čitavo stopalo, mokar sam, hladno je, ali ništa to nije prema činjenici da me čeka spremanje nečega što nikada pre nisam pravio. Iskreno, nisam nikad ni pomislio da to pravim. Nekako je to uvek neko drugi trebao da uradi. Moje je bilo samo da jedem. Malko se ćurak okrenuo…
I sva tenzija i fokus su bili usmereni prema tom događaju. A fakat da mi je trebalo više vremena i napora da se vratim do kola nego što mi je trebalo da dođem do pijace će doći na videlo malo kasnije, kada ruke krenu da podrhtavaju.
Noseći one torbe, pune stvari po koje nisam krenuo, prilično iskvašene od kiše koja je padala, valjda samo meni u inat, pokušavao sam da koračam što sam brže mogao. Ulice koje su ionako pune  raznovrsnih reljefnih anomalija, sada su sadržavale i dodatne hidrološke kvalitete, koji su meni donosile dodatne prilike za porast adrenalina. Ako želim da budem pozitivan, a želim, reći ću da je bilo baš uzbudljivo…
Bare, džombe, kamenje veće i manje, propadanja, saplitanja, proklizavanja, zanošenja i teturanja su bili deo ugođaja koji ide uz ovo nesvakidašnje putovanje do samog centra saznanja… Do one tačke u svakom od nas koja pokazuje ko smo i šta možemo. Tačke saznanja sebe!
Samospoznaja…
Kako je to lepa reč, a istovremeno teško dokučiva… I, vala, mora čovek pošteno da se namuči da dođe do nje. Ako mu uspe da dođe…
Ja, tada, zaista nisam o tome razmišljao. Samo sam pokušavao da dođem do auta. I onda…
Da pokušam da rečima nacrtam situaciju : mokar i bolan, prilično uznemiren i unezveren zbog sopstvenih reči, nameren da uradim šta sam rekao, opterećen teretom i neadekvatno opremljen za vremenske prilike, teško pokretan i veoma nestabilan, ali odlučan da završim posao koji još nisam ni započeo, a ne znam ni kako da ga započnem, dozvoljavam da mi u um zakorači misao koja pravi dodatni haos.
„A šta ću za piće???“
A šta ćeš za jelo, nesretniče?!?!?
„Ne, ne… Ozbiljno, šta ću za piće? Imam neko izlapelo crno vino, možda za čašu i po, jednu limenku piva i to je to. Jel ide po pola čaše vina uz palačinke? Ili piva?“
Eto dodatnog „uzbuđenja“.
Ne znam kako ću da spremim palačinke, a sad imam dilemu šta da ponudim za piće uz to što ne znam kako da spremim za jelo!
I, naravno, odlučim da moram da kupim nešto za piće na putu do kuće…
(Nastaviće se…)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.