Miris hleba

Nisam se nadao tome…
Mislio sam, reći ću: „čudno je to…“, ali nisam. Nekako, sve što sam čuo i video je uticalo na mene na neki neobičan način. A taj uticaj je lagano rastao. Kao testo koje je ostavljeno na toplom da malo naraste, da bi se još jednom premesilo. Da bi bilo spremno za svoju namenu – da bude hleb.


Nisam ništa rekao.
Samo sam gledao i slušao.
I, ne retko, mislio o tome…


Zašto je to na mene delovalo tako?
Zašto me je to toliko okupiralo?
Možda nisam shvatao razloge svega što se dešavalo?
A osećao sam da znam razlog, negde duboko unutra, i nisam želeo da je to zaista tako…


I onda, kao kad izvadiš tek pečeni hleb iz vrele peći, a on zamiriše čitavom kućom i zamagli prozore kroz koje više i ne možeš da vidiš pahulje koje padaju na krovove okolnih kuća, onda ti sine da je svako tvoje „čudno je to…“, u stvari samo još jedno od čuda u nizu, koje te obraduje kao i taj miris tek pečenog hleba u zimskoj zori, pre nego što sunce izađe, pre nego što dan progleda… Taj miris koji hrani i budi glad. Ma, ništa drugo ti ne treba.


I samo ga pustiš da dođe, jer svaka mrva je slađa kad se ne nadaš…

4 thoughts on “Miris hleba

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.