Džep

Na košulji, beloj kao sneg, postoji džep. Gore, na grudima, sa leve strane. U taj džep ne stavljam ništa. Možda, samo, papirnatu marimicu, ako se setim, a često se ne setim…

Pa iako znam da je prazan, svako malo pogled mi krene ka njemu. Kao da se brinem da li je još uvek tu. Džep. Na beloj košulji. Kao da će se nešto promeniti ako ga nema.

Ima takvih košulja i bez džepa. I belih, isto, ima. Ali ja volim ovu sa džepom. Ne znam zašto. Kao da joj on daje neki poseban izgled, nekakav značaj…

A kad se pogledam u ogledalu, kad obučem tu belu košulju sa džepom, kao da se, nekako, neka simetrija čudno namestila … Pa se okrenem, i onda ne vidim ogledalo nego zid. Onda se opet okrenem i nasmejem se, šta ću… Nije da je sve sad ukrivo, da se nešto izvitoperilo, nego onako, kao da nešto fali ili je nešto višak, ili ništa od toga. A ono, baš je sve potaman…. I kad shvatim zašto, ne umem da objasnim, a možda i ne treba objašnjavati.


I tako svako malo pogledam da li je džep i dalje tu, na košulji beloj kao oblak, kao da bi mogao da ode… A ne može.

Podseća me na tebe. I ti si tu, na istom mestu…

Ne možeš da odeš.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.